СВЕТИ АПОСТОЛ И ЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА

ТРОПАР светом апостолу и еванђелисти ЛУКИ,

Свети апостоле и еванђелисто Лука,

моли Милостивога Бога,

да опроштај грехова подари душама нашим.

Свети еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спасоносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше "пред лицем" Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија.

У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35).

По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу он се задржа у Севастији, проповедајући Еванђеље спасења. У Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече.

Полазећи из Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим благом свети Лука стиже у свој завичај, на велику радост антиохијских хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник светог апостола Павла. То се догодило у време Другог путовања светога Павла. Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља. Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији (Д. Ап. 20, 6), проповедајући и ширећи хришћанство.

Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага, на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. Не напусти он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору, подвргавајући се великим опасностима

Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа, проповедао Христа у тој престоници старога свега. У Риму је свети Лука написао своје Еванђеље и Дела Светих Апостола. У Еванђељу он описује живот и рад Господа Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у виду све оно што предаше "први очевидци и слуге речи". (Лк. 1, 2). У овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.

После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На овоме путу свети Лука га је пратио. Не прође много времена а цар Нерон подиже у Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по други пут допутова у Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени; јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4,6.10).

Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио је Господа Христа у Ахаји.

У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.

Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог.

У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.

Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама.

Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин.

ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА - СВЕТА ПЕТКА

                                                   

ЖИТИЈЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ

Преподобна Параскева – света Петка  најпоштованија је светитељка у нашем народу, и на дан њеног празновања посете нашим храмовима можемо слободно упоредити са великим Господњим празницима Васкрсом, Божићем и Великим Петком. Посебно је ову светитељку поштују жене које је сматрају својом заштитницом, велики број породица слави је као своју крсну славу, а велики број породица ову светитељку слави као своју другу славу у знак захвалности према светој Петки за неко учињено доброчинство,  чудесно излечење и услишене молитве.

Име свете Петке понекад изазива и мешање појмова код наших верника те њено лично име понекад мешају са даном у седмици – петком, ма да истине ради и њено име Параскева и на грчком значи Петка ( параскеви на грч.- петак ), те понекад помисле да се на празник свете Петке пости без разлике у који да је дан празник што свакако није тако, дакле на празник свете Петке се пости када је овај празник у среду и петак.

Ова славна светитељка беше српскога порекла, рођена је пред крај X века у граду Епивату недалеко од данашњег Истамбула . Родитељи свете Петке били су богати и побожни људи који су у свему живели истинским хришћанским животом и осим Петке имали су и сина, Јевтимија. Колико је хришћански дух љубави и милосрђа био део живота свете Петке још као девојчице, говори сведочанство да је  као дете знала да се кући врати у просјачким дроњама а своје одело остави беднима.

По смрти родитеља Петка осети још јачи призив Божији и угледјући се на живот светитеља предаде се строгим подвизима, подели сву имовину сиротињи, напусти свој родни град, прво се поклони светињама Цариграда а затим се настани у Ираклијевском предграђу Цариграда при цркви Покрова Богородице и ту у молитви и посту проведе пет година.

 Испуни своју велику жељу и отпутова у Палестину, и поклони се светим местима, освећеним Спаситељевим животом, и затим се настани у Јорданској пустињи. У пустињи је света Петка живела живот раван анђелима, подражавајући Боговидца пророка Илију и Јована Крститеља, она се хранила једино пустињском травом, и то у врло малој мери. Ко може исказати све трудове, и патње, и муке, и искушења од демона, која претрпе света Параскева у току многих година? Ко би могао знати колико је она суза пролила, и колико уздаха ка Богу послала? Ко би могао описати њене свакодневне борбе које је са телом, са помислима, и са ђаволима водила док их није потпуно победила? - Једино свевидећи Бог, јер је само Он могао видети и знати све њене подвиге.

Тако,  живећи дуги низ година у пустињи, преподобна Параскева, када једне ноћи по обичају свом би на молитви и са умиљењем пружи руке своје к небу, угледа анђела Божија у облику пресветлог младића који дође и рече: ,,Остави пустињу, и врати се у твоју постојбину; потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу“. И обрадова се она што ће се ускоро разрешити од тела, али и растужи у исто време што ће се растати са пустињом: јер ништа тако не чисти душу и не приводи је ка Богу као пустиња и усамљеничко молитвено тиховање. После повратка у свој родни Епиват света Петка је живела још две године, не мењајући начин свог пустињског живота, него проводећи сво време у труду, посту и молитви. А када дође време њеног одласка к Богу, преподобна се усрдно помоли Богу за себе и за сав свет и тако у молитви предаде Богу блажену душу своју. Тело њено би од стране верних сахрањено по хришћанском обичају, али не на заједничком гробљу, већ одвојено, као тело странкиње јер светитељка ником није рекла ко је она.  Бог, који је хтео да прослави угодницу Своју, откри свете мошти њене после много година, и то на следећи начин.  Близу места где је ова светитељка сахрањена море избаци тело неког морнара, сахрањујући тело овог морнара, они који су копали, по промису Божијем, нађоше нетрулежно тело, но нису овом одмах обратили неку пажњу размишљајући: ,, да је ово тело свето, Бог би то открио преко чуда“ Но већ следеће ноћи у сну света Петка јави се једном од људи који су пронашли нетрулежно тело и  једној благочестивој жени Јефтимији и обрати им се речима: ,,Похитај те извади моје мошти и положи их на чесном месту, не могу више да трпим смрад онога леша. Јер и ја сам из овог града, и постојбина је моја Епиват, где ви сада живите“

Сутрадан ови двоје људи испричаше свима о својим виђењима. Када то чу благочестиви народ, похита к моштима преподобне Параскеве и, извади их са великим страхопоштовањем из земље, радоваху им се као неком скупоценом благу. Свете мошти су свечано положене у цркви светих апостола Петра и Павла, у Епивату а молитвама преподобне Параскеве даваху се од светих моштију њених многа излечења болесницима.

Бугарски цар Јован Асен мошти свете Петке пренесе у Трново 1238. године склонивши их тако од крсташа који су у том периоду завладалу Цариградом и околином. У Трнову свете мошти бише свечано дочекане и положене у придворној цркви, где оне изливаху разноврсна излечења свима који им са вером притицали.

Када турски султан Бајазит заузе Трново, све драгоцености и светиње бише разграбљене. Тада су мошти свете Параскеве пренешене у Влашку у садашњој Румунији, а када Турци освојише и Влашку 1396 године, на заузимање српске царице Милице код султана Бајазита ове свете мошти бише пренесене у Србију у Београд. У Београду је затим подигнута и црква Свете Петке која и до данас постоји (у Калемегданској тврђави), у којој се налази и извор Св. Петке са чудотворном водом. Овај извор и овај храм и данас је веома посећен а честа су и исцељења болесних и олакшања разних мука по молитви свете Петке која се у овом храму у овом светом водом догађају

Године 1521. султан Сулејман II заузевши Београд, заплени и чесне мошти преподобне Параскеве, пренесе их у Цариград и постави у своју палату. И ту, у султановој палати су се дешавала многа чуда светих моштију, те су свету мајку Параскеву славили не само хришћани него и муслимани. Али то и узнемири муслимане, и они из страха се да се вера у чудотворну силу светих моштију свете Параскеве не прошири још више међу муслиманима, а и због молбе и заузимања хришћана предадоше ове свете мошти цариградским хришћанима, и ови их положише у Патријаршијској цркви.

Године 1641 благочестиви Василије Лупул, војвода Молдавије, добивши вест да се свете мошти преподобне Параскеве налазе у патријаршијској цркви у Цариграду, свим срцем је желео да се оне пренесу у његову православну државу. Ову жељу његову поможе и Господ, прослављан у светима Својим, и желећи да и у Молдавији прослави светитељку Своју, Он стави у срце Цариградском патријарху Партенију мисао да изађе у сусрет жељи Молдавског господара. Тада патријарх, уз сагласност целог свештеног сабора и пристанак других пресветих патријараха, посла часне мошти преподобне матере наше Параскеве војводи Василију, у престони град његов Јаши. Тамо, са великим слављем и уз огромну радост житеља целе Молдавије, свете мошти бише положене у цркви Три Света Јерарха, дана 14. октобра 1641 године.

Дивним чудесима својим ове свете мошти непрекидно прослављају Господа, и помажу по сили Божијој и по молитвама преподобне мајке Параскеве и до данас онима којима је помоћ потребна и који се искрено моле, до дана данашњег и у нашим временима и међу људима које многи од нас познају можемо срести многе којима је молитвама свете Петке било даровано чудесно излечење, јављање или нека посебна Божија милост. Света Петка и данас бди својим молитвама над свима нама и непрестано се Господу моли за свој род и за све којима је помоћ и заштита Божија потребна.

СВЕТОСАВСКИ НАГРАДНИ ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС

Отац Стефан игуман Велике Ремете гост на промоцији књиге Крсна слава

Гост Духовне вечери која ће се у сали нашег црквеног дома одржати на дан светог апостола и јеванђелисте Луке 31. октобра 2016 биће архимандрит Стефан игуман манастира Велике Ремете. Средишна тема вечери биће промоција књиге Крсна слава у издању Гласа Цркве, аутора др Љубомира Ранковића, протођакона. 

ПРОМОЦИЈА РОМАНА СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО

У сали парохијског дома Шабачке саборне Цркве у  уторак 17. октобра представљен је роман Српско срце Јоханово. Уз песме о Космету деце из хора св.Јован Богослов и стихове поеме Српско срце Јованово које је говорио шабачки глумац Синиша Максимовић о књизи и страдању нашег народа на Космету говорили су Слободан Росић  представник издавачке куће Поета, издавача књиге, и аутор романа Веселин Џелетовић 

 

Деци у смештеној у хранитељским породицама подељени пакетићи

У оквиру обележавања дечије недеље, у организацији Удружења хранитељских породица, хуманитарни фонд Шабачке цркве ,,Милостиви Самарјанин,, је данас у храму светих апостола Петра и Павла у Шапцу организовао поделу пакетића за око тридесеторо деце која су смештена у хранитељским породицама на територији нашег града.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО