Шабачка Црква

ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА

Црква светог пророка Претече и Крститеља Јована

Прва позната црква која је у Шапцу постојала саграђена је у време када су овим крајем владали Аустријанци, 1718-1739. године. Шабачка црква била је дрвена, али су “дувари” изнутра “кречеисани”, са каменом светом трпезом, што је у односу на друге цркве било раскошније. Докле је ова црква постојала и где се налазила -не може се са сигурношћу говорити.

Црква светих апостола Петра и Павла

О другој цркви у Шапцу, цркви светих апостола Петра и Павла има врло мало података. Јоаким Вујић, који је 1826. године боравио у Шапцу, каже да се стара црква, посвећена светим апостолима Петру и Павлу, налази на Баиру, ''која је от дрва и плетера начињена''. ''Ова је црква трошна и скоро порушена''.

Карађорђе је овој цркви 1808. године поклонио једно звоно, које се сада налази у цркви у селу Лојаницама.

Антим Зепович Године 1802. за митрополита Ужичко-ваљевске митрополије дошао је Антим Зепович, Грк по народности. Пошто није знао српски језик, а у Шапцу је било доста Грка и Јермена, то Антим 15. августа 1802. године седиште епархије преноси у Шабац¹⁵

Друга црква светих апостола Петра и Павла

Садашња шабачка црква грађена је од 1826. до 1831. године. Када је 1826. године кроз Шабац прошао Јоаким Вујић, записао је да је да се припрема материјал за градњу нове цркве. Плац за нову шабачку цркву поклонио златар Јован Куртеша –Куртовић ².

Изнад улазних врата на северној страни налази се плоча са текстом о градњи цркве који гласи: “Во славу пресвјатија Троици, Отца и Сина и Свјатаго Духа, в чест свјатих Апостолов Петра и Павла совершисја свјатиј божествениј храм в Шабцје при царствованији Султана Махмуда 2, при покровитељствје јего, Императорского Величанства Николаја Павловича, Самодержшца Сверосискаго; при благополучном царствованији и прављенији в Сербији свјетљејшаго и державнаго Государја Милоша Обреновича Књаза Сербскаго љета 1831.септемврија”.

Мајстор-неимар је био Коста Димовић из Охрида ⁵.

Већ након неколико година цркву је требало поправљати и дозидати звоник.

Градња цркве трајала је доста дуже него што се предвиђало.

Изнад улазних врата, на запаној страни налази се плоча од црвеног мермера, са уписаним подацима о градњи звоника:

“Во славу свјатија јединосушчнија и нераздјелнија Тројици основасја и совершисја звоник сеј под владенијем Благовјернаго Књаза Сербскаго Господарја Александра Карађорђевића, благословенијем же Преосвјашчењејшаго Епископа Шабачкаго Господина Михаила љета Господња 1858”.

Године 1858. је стигло седам звона из крагујевачке тополивнице, а највеће је поклонила Томанија Обреновић, жена Јеврема Обреновића ¹³.

Истовремено са градњом торња урађен је и иконостас. Шабачка епархија је 6. новембра 1852. године склопила уговор о сликању иконостаса са познатим сликаром Павлом Симићем ¹⁴. Иконостас је сликан од 1853. до 1857. године. Епископ Јоаникије Нешковић приложио је двери.Дрворезбарски део иконостаса радио је Ђорђе Девић из Бачке Паланке, а позлатарске радове је радио Милош Бранковић ¹⁶.

У Првом светском рату црква је тешко оштећена. Срушен је звоник до половине, потпуно порушен кров, а сводови и зидови оштећени. Аустријанци су у цркви држали таоце, које су стрељали испред цркве, а касније држали коње. Према подацима из Историјског архива у Шапцу сматра се да је у цркви и црквеној порти изгубило животе око 200 лица. Тачан број никада није утврђен.

Окупатори су опљачкали све што се могло носити, а иконостас у доњој зони боли бајонетима. Неколико година после рата црква је поправљана. Икону светог Јована Крститеља насликао је 1931. године шабачки сликар Стеван Чалић.Пошто су окупатори, Немци, однели црквена звона то су, на име репарације 1924. године, из својих ливница послали цркви сат и седам звона: по једно од 1700 затим од 1430 и 400 килограма и по два од по 1300 и 500 килограма.Звона су први пут зазвонила уочи црквене славе Светих апостола Петра и Павла 11. јула 1924. године ²⁶.

На зидовима и своду цркве урађене су фреске у техници “ал секо”, а сликао их је 1932. године академски сликар Андрија Биценко, избеглица из Русије. Црквена управа склопила је са Биценком 20. августа 1931. године Уговор да изради 27 фресака за суму од 90.000 динара. Фарбање дрвенарије обавио је молер Теодор Цвијановић, а чишћење иконостаса и позлату резбарије Алекса Кузминац.

Испод пода цркве налази се гробница у којој су сахрањени свештеници: Јован Павловић, Марко Петровић, Јован Живковић, Адам Теодоровић и епископ Самуило Пантелић 1884-1886. године. На југозападној страни цркве на зиду се налази плоча, на којој је уписано „Гробницу ову озидасмо и споменик водрузисмо у љубави, согласију и ожиданију смерти“. Овде су урезане и речи проте Јована: „Рађамо се да мремо, а умиремо вечно да живимо, са славом или безчастијем“.

Источно од ове налази се друга гробница у којој су сахрањени епископи: Сергије Георгијевић 1869-1922; Михаило Урошевић 1868-1933; и Симеон Станковић 1886-1960, године. Гробница је урађена 1953. године и 10. априла исте године у њу су положене мошти епископа Сергија које су донешене са београдског гробља и мошти епископа Михаила, који је био сахрањен на северној страни цркве. Урађена је из заоставштине епископа Сергија, прилогом епископа Симеона и прилогом црквених општина. У гробници има места за 8 владика.

Испред цркве, на месту где је некада била зграда основне школе, подигнут је споменик изгинулим шапчанима у ратовима од 1912. до 1918. године. Аутор споменика је Франо Менгело Динчић из Котора. Камен-мермер за споменик довучен је са Венчаца, а клесао га је г. Рогулић. Споменик је осветио Његова светост патријарх српски г. Варнава 3. јуна 1934. године у присуству краља Александра и и бана Дринске бановине ²⁷ Испред споменика, на делу порте до улице, подигнута је лепа гвоздена ограда. коју је урадио Михаило Зељић Јарић, бравар ²⁸.

Са јужне стране цркве сахрањен је војвода, поп Лука Лазаревић и његова супруга Данојла. На мермерној плочи, на зиду цркве, поред његовог гроба исписани су стихови књижевника Јована Илића, својевремено професора шабачке гимназије:

“Крепком руком срцем витешјикем

У најгоре доба по Србина.....

Тек шездесетих година почела је обнова цркве. Најпре је 1961. године извршена елекртрификација кандила. Рестаурација и конзервација иконостаса извршена је 1967. године, а радове су извели Душан Нонин и Богдан Ковачевић из Новог Сада. Постављене су плочице на поду цркве, црква изнутра окречена и офарбана у 1971. години. У 1979. години стављен је бакарни кров на цркву. Парохијски дом је саграђен 1976-77. године.

Поводом шестстогодишњице од Косовског боја кроз Србију и Босну су 1988. године пронесене мошти светог Кнеза Лазара. Оне су биле и у шабачкој цркви од 26. септембра 6 дана, а света Литургија је служена сваког дана и стотине верника су долазиле на поклоњење.

Чудотворна хиландарска икона Пресвете Богородице Тројеручице донесена је у шабачку цркву 15. фебруара 1999. године и ту била до 20. фебруара. И овој икони су се поклониле стотине побожних шапчана. Надаље икона је однесена у Ваљево и даље по епархији. И кад је требала да се носи у друге епархије уследило је бомбардовање Србије од стране „савезника“ због нереда на Косову, па је 22. марта икона поново враћена у Шабац и ту била све до престанка бомбардовања. Црквена управа је 3. марта 2004. године набавила из Грчке копију ове иконе и тред њом се сваког петка служи акатист.