Његова Светост Патријарх Српски у Шапцу

            Уочи Преображења Господњег, давне 1914. године, аустро-угарски војници стрељали су у порти Шабачке саборне цркве 157 људи српске националност.  Претходно је Саборни храм Светих апостола Петра и Павла претворен у окрутно мучилиште и у њему је мучено на хиљаде људи српске националности. После сто година Саборни храм Светих апостола Петра и Павла као стамени споменик верно сведочи позивајући на сећање на шабачке мученике.

            У оквиру обележавања стогодишњице од страдања Шапца и шабачке цркве, Његова Светост Патријарх Српски господин Иринеј посетио је Шабац и саборни храм на овај тако важан датум. Његову Светост г. Иринеја дочекао је Преосвећени владика Лаврентије са бројним свештенством и народом шабачке епархије. Патријарх Српски г. Иринеј служио је празнично бденије у наставку којег је служен помен мученицима страдалим у шабачком храму и у порти овога храма. По завршетку бденија и помена шабачким мученицима, Његова Светост Патријарх Српски г. Иринеј обратио се верном народу подсећајући на жртве наших предака, а након беседе верном народу је подељена брошура у којој је укратко описано страдање Шапца и шапчана у Првом светском рату.

ђакон Саво Лазић

Духовно-историјско вече "Шабачко преполовљење 1914."

Стогодишњица страдања Шапца

„Шабачко преполовљење 1914.“

1914. – 2014.

            У порти шабачке Саборне цркве „Светих апостола Петра и Павла“ 16.08.2014. године са почетком у 19 часова одржано је духовно-историјско вече „Шабачко преполовљење 1914.“  чиме је започето обележавање стогодишњице шабачке голготе. Присутнима се обратио организатор, старешина саборног храма, протојереј Илија Митрић подсећајући да „један народ није народ ако заборави своју историју. Пре сто година на овом месту пострадали су грађани Шапца само зато што су били Православни, наша црква је била спаљена, али и наши славни преци јуначки су победили у Церској битци. На нама је да ову стогодишњицу обележимо достојно наших прдака и да се подсетимо њихове велике жртве. Братство саборне цркве у Шапцу потрудило се да организује низ догађаја у порти страдале шабачке Цркве и на такав начин обележи ову стогодињицу.“

            О стрдању Шапца и шапчана говорио је историчар Миодраг Гајић кустос Народног музеја у Шапцу, који је шабачку голготу забележио у својој књизи. „Град је бројао око 14.000 становника пре Првог светског рата, док је после рата у њему живело једва седам хиљада, због чега се ово вече и назива „Шабачко преполовљење 1914.“ обзиром да је преполовљено становништво на пола. У првим нападима бомбардован је Доњи шор, Живинарник. Уплашено становнитво повлачило се према Ваљеву, а превоз до Ваљева воловским колима коштао је колико волови и колска запрега пре избијања напада на Шабац. У околини Шапца почињена су небројена зверства над српским становништвом, а сведоци рата после Првог светског рата сведочили су о томе да су ова зверства чинили људи „који говоре нашим језиком“.“ Господин Гајић је потом подсетио на голготу која се десила у саборном храму: „Црква је била логор, у њу је народ био затворен. Према сведочењу преживелих јели су свеће да утоле глад, а жеђ су утољавали лижући росу која се сакупљала на зидовима храма. Тек после неколико дана отворена су врата и направљен је пољски тоалет. Људи су умирали у овом храму. 18.08.1914. године у порти овог храма где данас стојимо и подсећамо се шабачке голготе стрељано је и закопано око 157 људи српске националности.“

            Шири приступ страдању Шапца у првом светском рату представио је уважени гост, господин др Александар Раковић. Он је шабачку голготу прдставио у једном ширем дијапазону, истакавши да је Шабац пре рата био један велики трговински центар са 14.000 становника. У току Првог светског рата овај град је непрестално бомбардован „ и није било куће која није била разорена или оштећена. До краја ратних дејстава у Шапцу је остало да живи свега две стотине људи. Шабац је изгубио половину свог становништва, седам хиљада, а Мачва 3.500-4.000. Шабачки Гласник је поводом ужасних догађаја, писао септмбра месеца 1931. Године да су турци били верски толерантнији од „католичке“, у већини аустроугарске војске“. Због тога се страдање свих шапчана, а нарочито оних пострадалих у Саборној цркви и њеној порти не може схватити другачије осим страдања због вере Православне.  Веома је битно напоменути и не заборавити „ да је 14 година након злодела у Мачви и Шапцу, (1928.) подигнута римокатоличка црква којом је српски народ у име југословенског јединства и хришћанске љубави заборавио и опростио зверства која су над њим починили хрватски и аустроугарски војници“. „Пре неколико година дошло се до идеје да се римокатоличка Црква Свете Ане у Шапцу сруши и изгради нова и лепша, чиме би се срушила сва символика наших славних предака који су изградњом  Цркве опростили све оно што им је учињено.“ Никаква нова велелепна грађевина не може заменити символику коју носи црква Свете Ане, символику хришћанског праштања од стране једног зверски мученог, али не и убијеног народа.

            На самом крају, присутним гостима се обратио протођакон Љубомир Ранковић постављајући питања и тражећи узрок за овакво понашање људи, убица, злочинаца. Шта је био узрок да европски цивилизован човек почини оваква злодела пред којима се згражавао и сам др Арчибалд Рајс, исто тако европски цивилизован грађанин као и учесници овог злочина?

            По завршетку духовно-историјске вечери први пут је отпеван тропар шабачким новомученицима: (Глас 4.) „Пострадасте невино због вере Православне, мученичке венце и вечну славу задобисте. Имена су ваша уписана у Књигу Живота, Новомученици шабачки молите Господа за нас, који ваш свети спомен празнујемо. Умирите град овај и народ Божији, јер ви сте утврђење верних и слава Православља.“

           

                                                                                                                     ђакон Саво Лазић

1914. - 2014. СТОГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ШАПЦА И ШАБАЧКЕ ЦРКВЕ

Храмовна слава нове Цркве на Летњиковцу – Шабац

Његово Преосвештенство епископ шабачки г. Лаврентије служио је Свету архијерејску литургију у новом храму посвећеном Светој Тројици и том приликом обележена је прва храмовна слава овог храма. Место за изградњу цркве владика Лаврентије благословио је 2007. године, а милошћу Божијом, захваљујући труду надлежних свештеника и верног народа храм је стављен у богослужбену употребу лета Господњег 2014-тог. Света архијерејска литургија означила је почетак богослужбене употребе овог храма.

            На првој слави храма окупио се велики број мештана чиме су потврдили истинску потребу овог богослужбеног места. „Захваљујући верном народу и ангажованости свештенства Црква је подигнута у једном, за Српски народ тешком времену. Захвалан сам пре свих Вама преосвећени владико што је овај храм зидан под Вашим благословом, а онда и верном народу који је принео велику жртву дарујући прилог за изградњу овог храма. Захвалан сам и браћи свештеницима Слободану Живановићи и Александру Петровићу који су својим трудом били уз овај верни народ док се храм подизао.“ рекао је у поздравној беседи свештеник Раде Тодоровић обраћајући се епископу Лаврентију и верном народу.

            Његово Преосвештенство епископ шабачки г. Лаврентије  у својој беседи похвалио је труд верног народа и свештенства, напомињући да је Црква дом Божији, али да је истински храм сваки човек испуњен Духом Светим. Том приликом преосвећени владика је напоменуо колики значај за нас има празник коме је посвећена ова Црква. „Благодарећи Светој Тројици ви сте у Духу Светом подигли овај храм на славу Божију. Ово је прелепа богомоља сазидана на најлепшем месту у Шапцу на Летњиковцу. Нека послужи вама и вашим поколењима да у њој узносите молитве Господу...“ Светој архијерејској литургији присуствовао је и велики број ученика основне школе „Стојан Новаковић“ са Летњиковца заједно са директорицом и заменицом директорице, учитељима и наставницима ове школе.

            По завршетку Свете архијерејске литургије пререзан је славски колач и први пут изабран је домаћин славе за наредну годину. Истога дана уприличено је и прво крштење у овом храму, Преосвећени владика Лаврентије крстио је близанце Ивана и Јована Николића са Летњиковца, треће и четврто дете породице Николић, што је додатно улепшало радост празника.

            ђакон Саво Лазић