У
склопу обележавања стогодишњице од страдања Шапца и Шабачке Цркве у Првом
светском рату, у броду Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу,
приређена је изложба слика ликовне колоније „Накучани 2014.“ Млади уметници из целог света приказали су
своје виђење Првог светског рата. Иако је од великог рата прошао читав један
век, стваралачкој души уметника није тешко да бојама одслика и прикаже сурови релизам рата.
Изложбу
је отворио старешина саборног храма у Шапцу, Илија Митрић протојереј, обративши
се присутнима речима: „Уметност је део
културе, а култура потиче од речи „култ“. Хришћани су својим постојањем у овом
свету учествовали и градили његову културу. Нека ова изложба буде спој уметности
и културе под окриљем наше Свете Цркве. Помало необично, под сводовима овог
нашег храма, организовали смо излагање ових правих уметничких дела, где су
сликари из различитих делова света приказали и реалистично и надрилеаистично
виђење мука преживљених у Првом светском рату.“
Присутнима
се обратио и уметник из Шапца, Милоје С. Лукић: „У данашње време које је време динамичног развоја науке и технике,
радозналости, смелости, истраживања, догађају се неочекивани резултати које
можемо видети и уочити на сликама израђеним и рођеним у колонији накучанској. Поетично
и изненађујуће делују цртежи деце основаца који сочно и спонтано,онако како то
само деца умеју,дочаравају свој свет у амбијенту који их окружује.Ту је њихова
црква, коју интимно грле и држе у свом наручју природа и околина што постаје
прави празник за очи. Ликовна лепеза осталих слика креће се од линеарних цртежа
преко експресија до апстракције и у њима се осећа онај интимни, унутрашњи живот
пун индивидуалних карактеристика, што указује на самосталност и доминантност
сваког аутора понаособ. Присутан је колаж врло високог нивоа,који држи до
склада и чврстине композиције, мада она на први поглед изгледа разбацано и
хаотично.
Пејзажи су експресивни, али везују поглед за сликани предео и
остварују ненаметљиву јасноћу и прегледност.Истовремено они презентују
унутрашњу динамику ствараоца која чини се упире пут ка његовом величанству
Посматрачу, као центру свега у уметности.
Са ове временске дистанце тешко је утврдити и устврдити
естетски ниво и усмереност слика које су пред нама, али је сигурно да су њима
присутни,смелост,прегледност и јасноћа, као оквири стила и духа времена, које
ће надамо се дати снаге овим ауторима, да своја дела подигну на степен трајања. “
ђакон Саво Лазић
