„Ретко
када осетим потребу да напишем и прочитам текст у оваквим приликама. То се
некако код нас доживљава слабошћу и духовном и интелектуалном импотентношћу.
Али ако је пред овом књигом застао и написао своју реч коју је говорио на
Коларцу, најдаровитији и најелоквентнији Србин и песник Матија Бећковић,
одлучио сам без устезања и зазора, да напишем овај текст који говорим Овом
пригодом.“ ....овим речима пожелео је добродошлицу и започео несвакидашњи
догађај, промоцију књиге АГАПЕ – антологија, протођакон Љубомир Ранковић у сали
црквеног дома Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Шапцу.
Гост овог скупа,
аутор књиге Александар Гајшек, његов десетогодишњи мисионарски и просветитељски
труд допринели су да се после промоције у Коларцу, на првој промоцији у Шапцу
напуни скромна сала црквеног дома што је реткост када у њој гостују и многа
позната имена наше Цркве. То само показује снагу ове прелепе емисије, сада
преточене у књигу, која је годинама са тв канала просвећивала наш народ.
Аутор књиге
захвалио се присутнима, преосвећеном епископу шабачком Господину Лаврентију, а
нарочито оцу Љуби на помоћи око техничког уређивања књиге. Своју причу
присутнима изнео је на један несвакидашњи начин, потпуно искрено препричавајући
сваки догађај и напор да се започне са једном емисијом као што су АГАПЕ. На
почетку емисија је снимана једном годишње, пред Божић, а гост емисије био је
наш чувени академик Владета Јеротић. По
Божијем промислу један коментар старешине Саборне Цркве у Београду иницирао је
да Александар Гајшек са напором крене у остваривање тога да ово постане недељна
емисија. Заједно са Јеротићем бирао је госте, теме и постављао концепте
емисије, које су се низале и низале и доживеле своју десетгодишњицу.
Александар
Гајшек је истакао значај светоотачких исустава кроз историју Цркве која дају
одговоре на сва она тешка питања које постављаја савремени човек себи. Управо
та искуства су темељи и емисије АГАПЕ, за која се борио да их прикаже и понуди
савремном свету као потпуно релевантне и савремене одговоре на сва вечна
питања.
По завршетку
представљања књиге које је било више исповест једне епизоде живота о настајању
емисије АГАПЕ и настанку књиге АГАПЕ антологија, аутору књиге су се обратили
присутни гости питањима.
„Брате Александре, кога би сте поред блаженопочившег
патријарха Павла и академика Владете Јеротића; од свих гостију Ваше емисије
издвојили и истакли и ако можете препричајте нам неки детаљ у вези са тим
гостом“
„Ја морам да истакнем да је можда најемотивнији
интервју који сам имао са госпођом Јеленом Генчић. То је жена која је учила
Новака Ђоковића....да на жалост покојна и на жалост покојни свештеник отац
Жарко Аничић ме је звао и кроз сузе ми је рекао; поручи госпођи Генчић, да оно
што је патријарх Павле био за нашу духовност, то је Јелена Генчић за наш спорт.
Ја сам то њој пренео, али просто, тако се нешто десило да сам ја њу месецима
припремао уствари о чему ћемо ми причати, јер њој није било најјасније зашто ја
њу зовем у АГАПЕ. И требало је да снимимо то али смо одлагали неколико пута,
што због њених обавеза што због продукцијских услова и погодили смо да смо
снимили и емитовали ту емисију када је Новак Ђоковић освојио другу Гренд слем
титулу у Аустралији.....и пазите то што је она пренела то је равно једној
фантазији и једној бајци.....она је држала часове тениса на Копаонику и она је
приметила да је један дечак закачен за ограду....Ја сам приметила да је он
читав тренинг закачен за ту жицу... Ја сам му по завршетку тренинга причла и
рекла; Здраво душо, он је рекао здраво. Како се ти зовеш? Новак. Презиваш?
Ђоковић. Колико имаш година? Пет ипо. А шта радиш ту новаче? Ево гледам шта ви
радите. А знаш ли ти шта ми овде радимо? Како да не, играте тенис. А јел би
дошао ти са нама мало да одиграш тенис? Пазите сада одговор: Па ја све време
чекам да ме ви позовете.... Александар је
испричао да је Јелена Генчић препознала
Новаков таленат са пет и по година и замолила све тренере да јој помогну, али
сви су је гледали са подсмехом када је говорила да ће Новак, дете од пет и по
година бити првак света. Сама је радила интезивне тренинге са њиме до дванаест
година, али и учила га свему ономе што му је било сутра потребно, да држи
говоре, да уме да поздрави енглеску краљицу.... „Она је сво време учила Ђковића томе да постане човек, због тога сам тему
и назвао ШАМПИОН ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ПОСТАНЕ ЧОВЕК!“
ђакон Саво Лазић
