НОЋ МУЗЕЈА - ШАБАЦ

     Народни музеј у Шапцу  у сарадњи са Саборном Црквом Светих Апостола Петра и Павла у оквиру међународне манифестације НОЋ МУЗЕЈА организовао је изложбу под називом ПРАВОСЛАВНА ЛИТУРГИКА. У музеју је изложена поставка богослужбених предмета, одежди, сасуда и књига који се користе у богослужбене сврхе у Православним храмовима. Уз сваки изложени богослужбени предмет стајале је и објашњење у коју сврху се он користи у богослужењима. Поред особља музеја, у оквиру манифестације госте су дочекивали и ђакони Никола Ковачевић и Саво Лазић који су заинтересованим гостима давали и опширнија објашњења о богослужбеним предметима, одеждама и књигама. Посетиоци су могли ближе да се упознају са символичким значењем богослужбених предмета и сасуда, али и са њиховим практичним значајем у богослужбеној употреби. Циљ ове музејске поставке био је да  се кроз изложбу богослужбених предмета присутнима омогући и практичан час веронауке.

     Народни музеј у Шапцу посетило је преко пет хиљада људи у оквиру ове манифестације , што га чини најпосећенијим местом у тој  ноћи. Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Лаврентије заједно са својим свештенством, посетио је Народни музеј, али и друга изложбена места.

ђакон Саво Лазић

Вече са Љиљаном Хабјановић Ђуровић у порти ШАБАЧКЕ ЦРКВЕ

       У понедељак, 11.05.2015. у порти Саборног храма Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу представљена је књига НАШ ОТАЦ, ауторке Љиљане Хабјановић Ђуровић. О књизи су говорили ауторка књиге, др Драгомир Сандо и протођакон Љубомир Ранковић.

     Представљајући госта овог духовног сусрета, протођакон Љубомир Ранковић наговестио је да је књига уствари део ауторкине аутобиографије, што је изазвало посебну пажњу код присутне публике.

       Професор богословског факултета др Драгомир Сандо књигу је представио из свог угла, као угледан теолог који се бавио истраживањима у оквирима хришћанског схватања породице. Он је нагласио да је у животу свакога човека веома важан сваки детаљ, као и да се сваки недостатак у породици осети у одрастању и формирању личности. Управо то је нагласила и сама ауторка у своме роману. Она је преко четири деценије чекала свој сусрет са својим оцем. Преко четири деценије она је замишљала свога оца, али онога тренутка када га је срела он је био супротно свему ономе што је она замишљала да треба да буде отац. Наслов књиге НАШ ОТАЦ наговештава да је један те исти човек отац двеју жена, једне несретне, остављене и заборављене и једне сретне која је одрастала са својим оцем. Суштинско питање које је ауторка поставила самој себи је; "Како је могуће да један исти отац, некоме буде отац, а некоме странац?" 

      Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. године у Крушевцу, где је завршила осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирала је на Економском факултету у Београду. Радила је као банкарска службеница и као комерцијалисткиња иностраног туризма, а затим као новинарка и уредница у магазину „Дуга". За то време написала је и објавила четири романа. Од 1996. године посветила се само књижевном раду. Године 2003. основала је издавачку кућу „Глобосино Александрија".
Ауторка је дванаест романа: Јавна птица (1988), Ана Марија ме није волела (1991), Ива (1994), Женски родослов (1996), Пауново перо (1999), Петкана (2001), Игра анђела (2003), Свих жалосних радост (2005), Запис душе (2007), Вода из камена (2009), Сјај у оку Звезде (2012) и Наш отац (2014).
       Добитница је високог признања Руске православне цркве и Форума „Православна Русија" за роман Игра анђела, као најбољи роман страног аутора објављеног у Русији у 2010. години.
     Добитница је главне награде Златни витез на Другом међународном литерарном форуму словенских земаља одржаном маја 2011. у Русији за роман Игра анђела.
     Октобра 2012. године, у Италији, уручена јој је Медаља цркве Санта Кроче (Santa Croce) у Фиренци.
     Међународни биографски центар у Кембриџу уврстио је Љиљану Хабјановић Ђуровић 2001. године у преглед „Ко је ко међу писцима и ауторима у свету", а од 2005. неколико пута је проглашена за једног од сто најутицајнијих књижевника у свету, посматрано на регионалном нивоу.