У сусрет Божићу - СВ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О ВИТЛЕЈЕМСКОЈ ПЕЋИНИ

СЛУЖБА ХРИСТОВА

      Савест људи - Једна успомена са хаџилука - Витлејемска пећина - Чистилиште савести - Утакмица у служби - Један редак завет.

За време Светскога Рата слушао сам говор једног научника у Лондону. Он је рекао, између осталога, ове велике речи: "Христос је друга савест људи која препорођава, осветљава и појачава нашу урођену савест. У овим тешким данима код људи без Христа урођена савест лако бледи и ишчезава".

Ове речи ја сам добро запамтио, и носио их у паметуј својој као неко бисерје.

      Пре шест година кренула је једна група нас из Јерусалима уз Витлејем. Неки су сели у аутомобиле, други на камиле, трећи опет на коњска кола "арабије" (од ове речи постала је наша реч рабаџија), а они прави и предани богомољци пошли су пешке. Уговорисмо да се сачекамо сви у највећој радњи седефа у Витлејему, па да одатле, сви заједно пођемо у свештену пећину, где се Спаситељ света родио.

      Кад смо се сви искупили кренусмо једном другом улицом ка Пећини. Неки страх обузе нам душе, успори кораке и завеза језике.

    Пећина се налази на самоме крају вароши. Около нас трчала су арапска деца, вичући и кличући и тражећи бакшиш. Наједном пред нама се указа велика црква, сазидана Царем   Јустинијаном над самом пећином.

      Уђосмо у цркву, па се онда низ степене спустимо у Пећину. Ту смо дакле, у хладној пећини, где је закуцало најтоплије срце у историји рода људског! У Пећини ништа особито; само је особит Он, који се родио у њој. Има и пространијих и бољих пештера у Палестини. Има их много; али он ни од пештера није хтео изабрати себи најбољу. Према истоку часна Трпеза, а испод ње, на земљи једно велико кандило, што гори дан и ноћ, кроз многе векове.Ту, где то кандило гори, родио се Он, - а наспрам тога места, на другој страни, виси цео ред запаљених кандила. Ту су биле јасле, у којима је Он, повијен, лежао. Посматрајући све ово са поштовањем и сећањем на Христа, страх нас прође и ми осетисмо чудну топлину у срцима. Некима се отеше и сузе на очи, а неки почеше гласно да јецају. Ово место дејствује као чистилиште. Човек мисли само на Христа и на себе. И кад учини сравњење, свак мора да се заплаче од стида. Мало ко од нас да није рођен у већој удобности него Он. Тако је хтео Он, Цар над Царевима и Господар над Господарима, како је назван у Апокалипсису.

      - Зашто се баш онда морао родити? - кроз плач упита једна жена нашег вођа, једног грчког калуђера из Патријаршије Јерусалимске. Видите како је овде у лето хладно, како ли је тек морало бити у зиму кад се Он родио?

      - Па Он је и дошао да буде слуга свима - одговори вођа. - Сам је рекао: Син човечји није дошао да му служе, него да служи. Знате, госпођо, да несавесним људима није било право ни што се Он овде родио, ни што се уопште родио. Тек што се родио морала је његова Света Мајка да бежи са Њим на рукама, одавде у Мисир испред мача Иродова, а шта би тек чинили завидљивци, да се он родио на бољем месту.

* * *

      Враћајући се из Витлејема нама су зујале у ушима речи:

      - Он је дошао да буде слуга свима, и будући слуга свима Он је био друга савест свију. Он је сав био служба и савест. Онај ко служи - онај буди савест код људи Онај пак, ко се грамзи за право и господарство - онај сагорева савести у људи. Зато су тако често слуге већи морални фактори у свету него њихови господари. То се не пише у књиге и у новине, али то се уписује на небесима, где ће многи први бити последњи.

      Тешко је било отпочети ма какав разговор после силних утисака о оној свештеној Пећини. Најзад први одреши језик наш вођа, показа нам једну цркву украј пута: Ето, на оном месту преноћила су три Цара са Истока, када су се после поклоњења Господу вратила дома; па после једне паузе опет рече:

      - Светлост Звезде довела их је до Пећине, а са светлошћу Христовом вратили су се у своју земљу.

Тада се један Абисинац окрете нашем вођи и проговори:

     - Данас сам ја од тебе много научен. И ако сам много пута читао Јеванђеље, никад се, признајем, нисам пажљивије задржавао на речима Христовим о служби. Кад си ме подсетио на Његове речи да Он није дошао да му се служи, него да служи, открио си ми једну битну истину о Христу Господу.

      - Па да! одговори наш вођа задовољно. - Тако је написано. Има и других Његових сличних изрека као:А ја сам међу вама као слуга; или: Ко је међу вама старешина нека буде као слуга; или: Ко хоће да буде први међу вама нека буде свима слуга; и још друге његове речи у томе смислу.

      - Не само речи, брате, него и сва дела Његова показују, да је Он дошао због службе, - рече неко трећи!

      - Па ето и Његово рођење у пећини!

      Један Рус доктор уздахну:

      - Ја се осећам као да сам у оној Пећини душу окупао. А како ви, господине конзуле? (То беше један конзул из Каира).

      - А ја - одговори конзул - као да сам добио још једну савест.

       Били смо већ на домаку Јерусалима. При заходу сунца ми смо погађали, које је које здање у граду.

      Ено цркве на Сиону! Гле тамо ниже Омарове џамије! А тамо даље ено велике цркве Васкрсења! Ено Голготе!

      Док смо ми тако посматрали панораму Јерусалима, наш вођа се удари руком по челу, па ће рећи:

      - Ах, опростите нешто сам заборавио, и огрешио се! Ми заћутасмо.

      - Заборавио сам, вели да вам кажем један древни обичај. Ко год од Хришћана посети Пећину у Витлејему, треба да да завет пред Богом, да ће добро дело учинити. Молим вас, дакле, пренесите се духом поново у свештену Пећину, и заветујте се нешто, сваки за себе, јавно или тајно.

      Ми стадосмо као окамењени.

      Какав би завет могли дати? Толико се добрих дела може учинити у свету, али на које ми имамо сад да се заветујемо?

      - Знате какав завет да учинимо - рече један кога смо ми због његове ћутљивости звали философом.

       Један завет за све нас. Ви видите да људи свуда у свету највише чине несрећним себе и друге због јавне утакмице око власти, господства и томе слично. Хајде, ми овако сакупљени да се заветујемо, да ћемо остатак свога живота испунити служењем у име Христово, утакмицом у служби.

      - Сјајно! - узвикнуше сви.

    - Заиста сјајно! - рече Абисинац. Та Син Божији је желео очистити свет од паганског такмичења око власти, господства, које данас чини све народе несрећним и збуњеним. То је Христос, браћо!

      И ако смо ми крштени у Његово име треба и да служимо у Његово име.

      Тако се ми заветовасмо и растадосмо.

      Никад се више нисмо видели. Колико је ко од тих мојих сапутника испунио овај завет није ми познато. Једно знам: да је наш завет био потпуно искрен. И могу веровати, да су моји сапутници боље од мене испунили овај ретки завет. А ја за себе могу рећи, да уколико сам га могао испунити за последњих шест година, утолико осећао сам се живим, и срећним и - човеком.

ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК МАТЕРИЦЕ У ШАПЦУ

     У препуној црквеној сали Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Шапцу, уприличен је пригодан програм мајкама којима је Црква посветила овај дан. Духовно вече започето је рециталом и песмом ученика четвртог разреда основне школе "Јеврем Обреновић" из Шапца у организацији вероучитељице Катарине Перић. Након наступа деце која су својом песмом загрејала срца свих присутних, пригодно предавање на тему "Светост материнства" одржала је гошћа др Светлана Спасић.

     Др Светлана Спасић је присутнима указала да су срби народ са проблемом наталитета и да статистика није на страни српског народа ако жели да опстане. Све чешће је популаран брак са једним дететом, а жене се сусрећу са различитим проблемима ако желе да рађају. Гошћа је истакла проблеме уколико су жене запослене, будући да се све чешће суочавају са отказима управо због трудноће... Оно што свакако забрињава јесте да се вишедетне породице не само не подржавају, већ се сматрају не популарним, не модерним и скоро би се могло рећи ублажено речено старомодним породицама, за које чак и закон проналази неке не популарне термине. Гошћа је нарочити акценат ставила на појаву абортуса као решења "нежељене трудноће". Ова појава модерног света нарочито је присутна код младих, и на жалост то је губилиште људских живота... "Једна 20.годишња девојка дошла је код једног чувеног гинеколога и упитала га: "Господине где је овде одељење за чишћење?" Доктор је одговорио, "Млада дамо, не постоји одељење за чишћење. Али ја знам какво ти одељење тражиш. То је одељење за прљање, прљање мојих руку крвљу невиног детета, прљање твоје утробе крвљу детета... То одељење тражиш и ту нема ништа лепо"! надахнуто је испричала истиниту причу др Светлана. Она је након ове приче истакла да је рађању и светости материнства највише дала значај Пресвета мајка Божија која је родила Господа Исуса Христа.

     На кају присутним мајкама празник је честитао и Његово Преосвештенство епископ шабачки Г. Лаврентије, а старешина цркве Илија Митрић протојереј позвао је све мајке које су крстиле треће и свако следеће дете у текућој 2015. години и у име цркве шабачке уручио им пригодан поклон.

Духовно вече на празник посвећен мајкама - МАТЕРИЦЕ 2015

НАГРАДНИ ЛИТЕРАРНИ СВЕТОСАВСКИ КОНКУРС

Директор управе за сарадњу са црквама и верским заједницама посетио Шабац

          Директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије др Милета Радојевић посетио је 3. децембра 2015 саборни храм Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу и Његово Преосвештенство Епископа Шабачког господина Лаврентија.

       У саборном храму др Радојевић је упознат са историјом храма, битним моментима из актуелног црквеног живота, током радова на санацији крова звоника и планираним будућим активностима. У име Црквене Општине Шабачке старешина цркве Илија Митрић уручио је захвалницу Управи за вере у знак благодарности на новчаним средствима које је Управа издвојила за радове који су у току.

 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ АЛЕКСАНДРА ГАЈШЕКА АГАПЕ 2

     У Саборном храму Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу, са благословом Његовог Преосвештенства епископа шабачког отворене су зимске духовне вечери. Тим поводом уприличено је прво духовно вече на којем је промовисана књига АГАПЕ 2 - аутора Александра Гајшека.

     У присуству епископа шабачког г. Лаврентија о књизи су говорили протођакон Љубомир Ранковић и аутор, новинар Студија Б - Александар Гајшек.  "Агапе је у раном хришћанству била трпеза на коју је свако био добродошао. Овај давни обичај постао је временом симбол универзалне хришћанске љубави. И данас се зна ко верује да нам је само љубав потребна, његова је трпеза Агапе." Већ пуних 11 година овим речима Александар Гајшек започиње емисију Агапе, емисију коју је започео ексклузивним интервјуом са блаженопочившим Патријархом Павлом, а наставио са чувеним академиком Владетом Јеротићем који је дуго времена био стални гост ове емисије. Глобална тема емисије је "Савремено друштво и религија", а подтеме су биле смисао, вера, брак, смрт, вера и болест, магија и мистика, стваралаштво.... Из емисије у емисију теме су биле се низале, а емисија је постала мало је рећи "једна од најгледанијих емисија верског садржаја". Књига АГАПЕ антологија настала је након десетогодишњег постојања емисије АГАПЕ и представља 12 емисија, 12 разговора о најважнијим темама. АГАПЕ антологија 2 настала је као наставак, будући да је прва књига показала велику заинтересованост народа за оваквим штивом.

     Гост велери, Александар Гајшек укратко је направио приказ књиге показујући посебну пажњу према сваком имену са којим је водио разговор у емисији. Међу саговорницима емисије претворене у књигу налазе се митрополит Порфирије и Рамбо Амадеус, Јован Ћирилов и Владета Јеротић, Сања Домазет, Зоран Миливојевић и Владета Јеротић, Раша Попов, Тимоти Џон Бајфорд, Светомир Бојанин, Лазар Трифуновић, Дина Чолић Анђелковић, Бојан Јовановић и Дејан Раковић. Сва ова имена и разговори са њима из серијале Агапе преточени су у књигу АГАПЕ2 антологија.

Књигу можете купити у књижари ГЛАС ЦРКВЕ ул. Милоша Обилића бр. 10 у Шапцу

Oбележен дан ослобођења Шапца у Првом светском рату

   

      Парастосом који је служио Његово Преосвештенство Епископ Шабачки господин Лаврентије уз саслужење свештеника саборне цркве, те пригодним програмом и обраћањем председника Друштва потомака ратника 1912-1918. господина Илије Товаровића и градоначелника града Шапца господина Небојше Зеленовића обележен је 2. новембар, дан ослобођења Шапца у Првом светском рату.

     Шабац је дан ослобођења 1918. године дочекао разорен и опустошен и са свега 7.000 од 14.000 становника колико је бројао  1914. године, пред почетак рата  .  За своја страдања и храброст град Шабац одликован је највећим одликовањима: Карађорђевом звездом са мачевима, Француским ратник крстом са палмином гранчицом – једини град изван Француске којем је додељено ово одликовање, и ореденом Чехословачког белог орла.

     На месту заједничке гробнице испред Шабачког саборног храма у коју су сахрањени страдалници  мученички побијени 1914, захвално потомство 1934. године подигло је споменик који је један од симбола Шапца. 

Промоција књиге АГАПЕ антологија 2

Парастос палим борцима и жртвама фашистичког терора

 Поводом сећања на дан ослобођење града Шапца у Другом светском рату служен је парастос  у Цркви Светог великомученика Георгија на Доњошорском гробљу. Парастос је служен свим палим жртвама у Другом светском рату, које су свој живот положили за слободу свога народа и свога града, као и свим они који су погинули у овом рату на овим просторима. Парастосу је присуствовао градоначелник Шапца Небојша Зеленовић са осталим представницима градске управе.

Почели радови на санацији крова звоника саборног храма у Шапцу

Одпочели радови на санацији крова звоника храма Светих апостола Петра и Павла. Радови се изводе према пројекту архитекте Милице Поповић из Шапца, а радове изводи Грађевинско-лимарска радња Ћосић Видосав - Руњани. Планирано је да се изврши замена дотрајалог покривног лима на крову звоника и косог венца, замена дотрајалих и оштећених делова кровне конструкције и замена крста на крову звоника. радови се финансирају прилозима верника, помоћу Канцеларије за вере Републике Србије, Градске Управе града Шапца и средствима Црквене општине Шабац.

Радови су пројектовани тако да се сачува досадашњи изглед звоника.

Сви који имају добру вољу да помогну ове радове, могу то учинити својим прилозима у Шабачкој цркви или на текући рачун 205-63559-16

 http://www.crkvenaopstinasabac.com/rs/eparhija-sabacka/pocheli-radovi-na-sanatsi%D1%98i-krova-zvonika-sabornog-chrama-u-shaptsu

Поклоничко путовање - МАНАСТИР ОСТРОГ

Молебан за почетак нове школске године

"Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије." 

(Мк. 10-14) Образовање детета не значи само пуко подучавање одређеним дисциплинама.... Образовање пре свега значи формирање личности малога човека, а у том формирању утиче низ фактора, родитељска љубав и васпитање, образовање у школи, а надасве верско образовање. Верско образовање је формирање личности по Христовом прволику у величину раста Христова. Стога је јако важно "пустити децу Христу", као што нас Јеванђеље подучава, јер када Христос постане узор коме ће тежити, онда неће више постојати родитељски страх од пошасти савременог доба. Веома је важно да као Црква и као друштво схватимо значај верске наставе у животима младих људи и у формирању њихових личности.

      Свештенство Саборног храма Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу заједно са својим вероучитељима у недељу 06.09.2015. дочекало је децу основних школа из Шапца и одслужило Свету Литургију након које је обављен Призив Светога Духа за почетак нове школске године. Након одслужене литургије и молитве за децу у порти храма деци су подељене пригодне књиге као уздарје братства саборног храма и жеља да и даље чувајући своју веру и традицију похађају верску наставу. Свештенство Саборног храма Светих Апостола Петра и Павла на нивоу града Шапца поделило је свим полазницима првог разреда православне бојанке, као мало уздарје најмлађим ђацима.

                                                                              ђакон Саво Лазић

Жикина шареница у порти Саборног храма Св Апостола Петра и Павла у Шапцу

АКАТИСТИ за сваки дан у години - МАНАСТИР КАОНА

             Издавачки подухват манастира КАОНА, акатисти за сваки дан у години. У дванаест књига приређени су акатисти за сваки дан у години. Читајући акатисте упознајте се са житијима Светих, и са молитвама Светитељима којим је посвећен акатист.

НОЋ МУЗЕЈА - ШАБАЦ

     Народни музеј у Шапцу  у сарадњи са Саборном Црквом Светих Апостола Петра и Павла у оквиру међународне манифестације НОЋ МУЗЕЈА организовао је изложбу под називом ПРАВОСЛАВНА ЛИТУРГИКА. У музеју је изложена поставка богослужбених предмета, одежди, сасуда и књига који се користе у богослужбене сврхе у Православним храмовима. Уз сваки изложени богослужбени предмет стајале је и објашњење у коју сврху се он користи у богослужењима. Поред особља музеја, у оквиру манифестације госте су дочекивали и ђакони Никола Ковачевић и Саво Лазић који су заинтересованим гостима давали и опширнија објашњења о богослужбеним предметима, одеждама и књигама. Посетиоци су могли ближе да се упознају са символичким значењем богослужбених предмета и сасуда, али и са њиховим практичним значајем у богослужбеној употреби. Циљ ове музејске поставке био је да  се кроз изложбу богослужбених предмета присутнима омогући и практичан час веронауке.

     Народни музеј у Шапцу посетило је преко пет хиљада људи у оквиру ове манифестације , што га чини најпосећенијим местом у тој  ноћи. Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Лаврентије заједно са својим свештенством, посетио је Народни музеј, али и друга изложбена места.

ђакон Саво Лазић

Вече са Љиљаном Хабјановић Ђуровић у порти ШАБАЧКЕ ЦРКВЕ

       У понедељак, 11.05.2015. у порти Саборног храма Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу представљена је књига НАШ ОТАЦ, ауторке Љиљане Хабјановић Ђуровић. О књизи су говорили ауторка књиге, др Драгомир Сандо и протођакон Љубомир Ранковић.

     Представљајући госта овог духовног сусрета, протођакон Љубомир Ранковић наговестио је да је књига уствари део ауторкине аутобиографије, што је изазвало посебну пажњу код присутне публике.

       Професор богословског факултета др Драгомир Сандо књигу је представио из свог угла, као угледан теолог који се бавио истраживањима у оквирима хришћанског схватања породице. Он је нагласио да је у животу свакога човека веома важан сваки детаљ, као и да се сваки недостатак у породици осети у одрастању и формирању личности. Управо то је нагласила и сама ауторка у своме роману. Она је преко четири деценије чекала свој сусрет са својим оцем. Преко четири деценије она је замишљала свога оца, али онога тренутка када га је срела он је био супротно свему ономе што је она замишљала да треба да буде отац. Наслов књиге НАШ ОТАЦ наговештава да је један те исти човек отац двеју жена, једне несретне, остављене и заборављене и једне сретне која је одрастала са својим оцем. Суштинско питање које је ауторка поставила самој себи је; "Како је могуће да један исти отац, некоме буде отац, а некоме странац?" 

      Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. године у Крушевцу, где је завршила осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирала је на Економском факултету у Београду. Радила је као банкарска службеница и као комерцијалисткиња иностраног туризма, а затим као новинарка и уредница у магазину „Дуга". За то време написала је и објавила четири романа. Од 1996. године посветила се само књижевном раду. Године 2003. основала је издавачку кућу „Глобосино Александрија".
Ауторка је дванаест романа: Јавна птица (1988), Ана Марија ме није волела (1991), Ива (1994), Женски родослов (1996), Пауново перо (1999), Петкана (2001), Игра анђела (2003), Свих жалосних радост (2005), Запис душе (2007), Вода из камена (2009), Сјај у оку Звезде (2012) и Наш отац (2014).
       Добитница је високог признања Руске православне цркве и Форума „Православна Русија" за роман Игра анђела, као најбољи роман страног аутора објављеног у Русији у 2010. години.
     Добитница је главне награде Златни витез на Другом међународном литерарном форуму словенских земаља одржаном маја 2011. у Русији за роман Игра анђела.
     Октобра 2012. године, у Италији, уручена јој је Медаља цркве Санта Кроче (Santa Croce) у Фиренци.
     Међународни биографски центар у Кембриџу уврстио је Љиљану Хабјановић Ђуровић 2001. године у преглед „Ко је ко међу писцима и ауторима у свету", а од 2005. неколико пута је проглашена за једног од сто најутицајнијих књижевника у свету, посматрано на регионалном нивоу.