„Ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође,
гле све ново постаде.“
У низу предивних духовних догађаја у
организацији шабачке Цркве, реализовано је још једно пигодно предавање. Гост
вечери био је ђакон Ненад Илић са темом „Црква будућности, Црква наших дана“. Пред
препуном салом црквеног дома, Ненад Илић одржао је иницијално предавање о томе
шта је Црква, икона, литургија. Он се најпре осврнуо на кризу савременог српског
друштва напомињући да Црква има право да своје верујуће чланове подстакне на
буђење и освешћивање.
Појам Цркве је много шири од њеног
свештеног административног дела. Црква је пре свега народ који се окупља и
сједињује у једно Тело, Цркву. Данас је честа појава да се људи крсте,
испоштују традицију са свом организацијом народног славља и пира, а онда после
тога, готово никад у свом животу не уђу у Цркву. И док се воде теолошке
препирке око отварања и затварања двери сви као по стихији пуштају камермане у
олтаре који притом преносе најсветије делове литургије и пуштају их у етар да
буду доступни свакоме „верујућем“ и „неверујућем“ човеку. Очигледно је да је
Црква изгубила са једне стране појам тајне и тајинствености, док је са друге
стране себе затворила за учествовање како у упознавању онога што она јесте,
тако и у њеном таинственом животу. Некада је структура литургије упућивала њене
чланове да се запитају о томе шта је литургија и да се укључују и постају њени
учесници. После узвика ђакона „оглашени изиђите“, или пак неке друге прозбе „Ви
који се кајете изиђите“, на литургији су остајали само они који ће истински
учествовати у евхаристији, у светотаинском животу. Искључивање одређених
структура, нпр. оглашених, исте је наводило на питање „зашто ја не могу да
учествујем у литургији верних“ и „како ја могу да учествујем“, што је од
изузетног мисионарског значаја за Цркву. Појам тајне и скривања је постојао за
све који се не причешћују и за њих су затваране двери Цркве, а не олтарске
двери...
По завршетку свог излагања, ђакон
Ненад Илић је напоменуо да је потребан интезивнији рад на освешћивању, буђењу
вере у Бога која је савремном човеку од великог значаја. Савременој потрошачкој
цивилизацији неопходан је Бог као извор свих вредности и мерила. Живот у Цркви
може итекако да оснажи живот у овоме свету.
По завршетку предавања и одговарања
на питања, присутнима је подељена пригодна књига као уздарје за труд и издвојено
време које су одвојили за ово духовно вече.
ђакон Саво Лазић
