„ОЧИ КОЈЕ СУ БОГА ГЛЕДАЛЕ“

Опсијући своје сужањске дане у злогласном логору Дахау Свети Владика Николај је говорио: "У логору је било овако - седиш у неком углу и понављаш у себи: - Ја сам прах и пепео. Господе, узми душу моју! Душа ти се одједанпут вазноси на небо и видиш Бога лицем к лицу. Али не можеш да издржиш, па Му говориш: - Нисам спреман, не могу, врат ме тамо! Затим поново сатима седиш и понављаш у себи: - Ја сам прах и пепео. Господе, узми душу моју! И - опет те вазноси Господ... Укратко, сав живот који ми преостаје дао бих, када би то било могућно, за један сат боравка у Дахау".

            На туциндан 04.01.1881. (23.12.1880. по јулијанском календару), на дан Светога Наума охридског, у маленом сеоцету Лелићу подно Маљенских планина рођен је Свети Владика Николај охридски и жички. Подсећајући се на Светога Владику Николаја у Саборној Цркви Светих апостола Петра и Павла у Шапцу организовано је духовно вече, а предавање на тему „Очи које су Бога гледале“ одржао је протођакон Љубомир Ранковић живописно описујући живот нашег златоустог проповедника.

            Свети владика Николај био је прво од деветоро деце родитеља Драгомира и Катарине. Крштен је у манастиру Ћелије који је тада био Лелићка парохијска црква. Васпитаван је у духу наше древне хришћанске православне вере. Велимировићи су били угледна српска патријархална задруга са Драгомиром на челу који је као угледан и писмен домаћин био и срески писар. Земљорадничка задруга ВЕЛИМИРОВИЋА била је велика, а живот у заједници био је организован готово по монашком типику о чему сведочи једна драгоцена Николајева забелешка: „Ја сам рођен у једном селу од 45 чланова. Сваке суботе, када би био обављен посао преко седмице, сакупљали смо се ми да би се помолили Богу. Увече би мој деда, глава куће, сазвао молитву. Када је ружно време, молили смо се у кући, а када је лепо напољу у дворишту. Звездано небо било нам је црквено кубе, месец права икона, мили деда свештеник. Он би изашао напред, стао пред нас и дубоко се поклонио и узимао кадионицу са жеравицом и тамјаном и окадио сваког од нас. Онда је почињала тиха молитва, прекидана само час по час уздасима и побожним шапутањем. Крстили смо се и молили гледајући земљу и уздижући погледе наше пут звезда. Молитва се завршавала дубоким поклоном и гласним: Амин!“ Као дете био је вредан, марљив и пажљив и обављао је са пажњом послове који су му предати. Био је добар пастир, а касније крај Охридског језера сећа се: „Бејах пастир овцама, и Ти ме диже за пастира људима. Налазих овцама зелену пашу, и беху задовољне. Нудим Тебе за храну људима и многи те окушају. И кад бејах пастир оваца, бејах Ти свештеник. Чобанским штапом превртах сваки камен и сваку травку, и лежах на леђима и посматрах ватре небесне. И додиривах челом росно лишће у гори, и грлих високе јеле, запарене грмом, са сажаљењем. И читах име Твоје, исписано огњем по целој земљи, и осетих да свака стопа подамном гори и говори: Ја сам олтар Вишњега....“

            Владика Николај је основну школу завршио у Лелићу, а гимназију у Ваљеву. После неуспешног покушаја да се упише на војну академију, што је и доликовало младом одличном ђаку Николају, он се уписује у Београдску богословију коју успешно завршава. Постдипломске студије завршио је на старокатоличком факултету у Берну 18. јула 1908. године када је промовисан за доктора теологије одбранивши дисертацију са највишом могућом оценом, под називом: „Вера у васкрсење Христово као основна догма апостолске Цркве.“

            У другом светском рату заједно са патријархом Гаврилом био је заточен у злогласном логору Дахау 1944. После тог заточеништва боравио је у Бечу и даље као заточеник, затим у Салцбургу, Клагенфурту, Фелдену, Кицбилу... Под пратњом немачих гестаповаца посетио је на Савиндан 1945. (пре 70 година) Цркву Светог Саве у Бечу и у јеванђељу записао три  „Молитве у сенци немачких бајонета“ (како их је касније назвао владика Лаврентије). Од јануара до маја 1945. године пре тачно 70 година српски патријарх Гаврило и Свети владика Николај били су заточени у Аустрији и на мученичком путу голготе који се завршено њиховим ослобођењем, владика Николај је из Аустрије отишао за Америку а патријарх Гаврило се вратио у Србију.

            „Од дечачких дана хришћанство сам замишљао као нешто лепо, топло и умилно.(започео је причу свог личног искуства протођакон Љубомир Ранковић). Оно је за мене била лепа и идилична слика, најлепша која се може одсликати... Све дотле док ме Господ није узнео на голготу мог живота када сам изгубио сина...Тада сам схватио да је хришћанство и те како озбиљна ствар. У тој мојој голготи ја сам се ухватио за Светог Владику Николаја као за реморкер и затражио Спас и нашао Га. Два најлепша дела Светог владике Николаја су „Молитве на језеру“ и „Речи о Свечовеку“... У поднаслову, као мото свог непревазиђеног песничког богословског дела, „Молитве на језеру“ владика Николај је ставио „Ти си Бог који је сишао у Ад и раскинуо окове робовања (смрти)“ Свети владика Николај био је прво од деветоро деце, а над кућом Велимировића је од 1881. до 1950. непрестално био надношен анђео смрти, сва његова браћа и сестре, свих осморо помрли су као и његови родитељи пре њега. Он је кроз голготу свог живота искусио смрт и ухватио се богочовека Христа, а у својим делима дотакао се оног озбиљног хришћанства какво оно заиста јесте. Због тога његова дела су од непроцењивог значаја за моју голготу“.

            По завршетку ове духовне вечери протођакон Љубомир Ранковић је свим присутним подарио по једну књигу Светог Владике Николаја и календар за текућу годину захваливши се свима што су издвојили своје време и дошли да улепшају и употпуне ово духовно вече.

            Епархија шабачка је у протеклој години штампала „Сабрана дела Светог владике Николаја“ у 13 томова по мисионарској цени, а свима купцима у време Божићних празника поклониће по једну аутобиографију Михаила Пупина, великог пријатеља владике Николаја. (http://nikolajvelimirovic.blogspot.com/)

ђакон Саво Лазић

МАТЕРИЦЕ – Жена у Цркви мајка у породици

„Нигде у Православљу није тако лепо уткана породица у празнични живот Цркве као у српској цркви у празновању "детињаца", "материца" и "отаца". Таквим обележавањем ми се сусрећемо најпре са нашом будућношћу, нашом децом, потом са нашом садашњошћу, нашим мајкама које представљају садашњост која рађа будућност; и са нашом прошлошћу, прошлошћу наших отаца.“ овим речима епископ шабачки господин Лаврентије отворио је још једно духовно вече у сали шабачке саборне цркве.

На почетку ове вечери црквени хор Св. Јован Богослов из Шапца отпевао је неколико песама о Пресветој Богородици, док су рецитаторски програм извела деца из основне школе „Јеврем Обреновић“ из Шапца заједно са својим вероучитељем ђаконом Јованом Јанчићем.

Гост вечери била је докторка Милијана Љиљана Абрамовић Савић, чувени Београдски педијатар у пензији, редован члан „Верског добротворног старатељства“ архиепископије београдско-карловачке и координатор тима за подршку браку и породици у ВДС-у. Своје предавање др Милијана започела је из угла жене хришћанке говорећи присутнима о женама у Библији почевши од прамајке Еве, па све до Богомајке Пресвете Богородице. Пресвета Богородица је показала светост материнства рођењем богочовека Христа, она је показала важну улогу жене у Црви али и важну улогу жене као мајке, будући да је она та која је родила и отхранила Сина Божијег.

Докторка Милијана Љиљана Абрамовић Савић указала је да је савремена породица у кризи. Различити Закони појединачно се брину о правима деце, и другим правима појединца, али рашчлањивањем породице законодавац није заштитио породицу, већ је пре нарушио њен склад. Она је указала на мањкавост одређених Закона који материјална средства дају на пример хранитељским породицама, а не дају сиромашним многодетним породицама, истичући да до проблема често долази због немаштине.

Из перспективе свог дугогодишњег стажа др Милијана је дала неколико савета свим присутним мајкама. Пре свега она је истакла значај свега онога што утиче на добро васпитање детета, почевши од пренаталног утицаја мајке на дете. „Мајци је потребно да зна шта једе, да не буде тужна и да избегава стресове“ истакла је докторка, дајући живе примере из живота људи како одрастају деца рођена у различитим условима. Докторка је такође навела да су прве две до три године живота веома значајне у васпитању деце истичући проблеме новије природе, као што је све чешћи случај да деца дуго не проговоре, а као разлог за то наводи одсутност посвећености родитеља деци, као и мањкавост разговарања са децом и све чешће остављање деце пред тв екранима.

На самом крају ове духовне вечери присутне госте поздравио је домаћин овог догађаја, старешина "Саборног храма Св. Апостола Петра и Павла" у Шапцу, протојереј Илија Митрић. Он је заблагодарио др Милијани што је издвојила своје време и дошла по невремену у Шабац, али исто тако и свим мајкама које су по невремену са својом децом дошле на ово духовно вече. Заједно са братством саборне цркве у Шапцу потрудио се да поводом празновања материца уручи скромне поклоне свим оним мајкама које су крстиле треће или неко следеће дете у 2014. години, истичући жељу на крају да се и следеће године у још већем броју окупимо на истом месту и поделимо празничну радост.

                                                                                         ђакон Саво Лазић

ИГУМАН СТЕФАН - Породица домаћа Црква

На детињце, 22.12.2014. године, у сали црквеног дома Саборне Цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу предавање на тему „Брак и породица“ одржао је велики духовник наше Цркве, игуман манастира Велика Ремета, архимандрит Стефан.

            У име домаћина присутне је поздравио и уводно слово одржао протођакон Љубомир Ранковић. „У савременом свету брак и породица су угрожени, а вредности породице су нарушене. Све више срећу се људи који се нити жене нити удају, а вероватно са неким разложним савременим проблемима. Вечерас на овај велики дан, детињце, окупили смо се у овој нашој реновираној сали да чујемо духовне поуке на тему „Брак и породица“ од нашег оца Стефана. Дуго сам размишљао да ли је добро да један монах говори на тему брака и породице, али свакако је добро утолико уколико знамо да се код оца Стефана свакодневно у манастиру Велика Ремета окупља велики број брачних парова, и то све више младих, који траже духовни савет од њега. То је показатељ колико он кроз приче, исповести и разна питања оних који га све више посећују, може да упозна као један монах тајну брака и породице више него неко ко је то искуствено доживео....“

            Архимандрит Стефан великореметски поздравио је присутне госте и заблагодарио преосвећеном епископу Лаврентију како на позиву тако и на указаном гостопримству. Он је најпре указао на савремену кризу брака и породице, а онда у маниру великих духовника брак представио кроз библијску историју и кроз светоотачке духовне савете и искуство Цркве. „Света тајна брака позната је људиа још у рају, када је Господ благословио Адама и Еву речима: „Рађајте се и множите и напуните земљу.“ Али исто тако познати су и проблеми заједнице мужа и жене, Евино кршење заповести Божије али и Адамово одрицање од Еве у његовим речима Богу: „Жена коју си ми Ти створио, она ме наговори“... Проблеми у породици познати су такође од првих људи Адама и Еви и њихових синова Каина и Авеља, проблем зависти Каина према Авељу и братоубиство које је проистекло из те зависти. Ништа се није променило од Адама и Еве до данас, увек су постојали и постојаће проблеми у браку и проблеми у породици, али је јако важно како решити те проблеме.....Када желимо да осмислимо хришћански брак и породицу увек треба да се сетимо речи Светог апостола Павла када говори о породици, „ја вам говорим о Христу и цркви“. Отац у породици треба да буде Христос (Бог), док је мајка Црква као и Богородица, а деца заједно са родитељима треба да представљају Цркву....“

            По завршетку ове предивне духовне вечери присутнима се обратио и старешина саборне цркве у Шапцу протојереј Илија Митрић. Он се захвалио оцу Стефану на доласку али му је и поставио једно питање после чега су уследила и друга питања из публике. „Оче Стефане, да ли се може рећи и у којој мери да су се остварили људи који нису ступили у брак, обзиром да се пуноћа људског бића налази у заједници било брачној или монашкој.“ На ово питање игуман Стефан одговорио је да се свако људско биће остварује на свој начин и иза себе не оставља биолошку децу већ и ону духовну. „Бог зна зашто се многи нису оженили, на пример Никола Тесла, па опет цео свој живот посветио је читавој људској раси тако што је марљиво радио на својим открићима која су на корист свих нас. Дакле, људи некада не рађају биолошку децу нити се жене нити удају, а опет се остваре као биће и посвете свој живот свима, често иза себе остављајући небројену духовну децу. Колико ли духовне деце данас има Тесла...“

            Присутнима се захвалио домаћин овог духовног догађаја свештеник Илија Митрић и позвао да у новој лепој сали сви узму своје учешће на своме месту, да долазе на овако лепе духовне вечери и слушају наше драге госте. Већ за следећу недељу најављено је ново предавање посвећено мајкама, 28.12.2014. на материце у црквеној сали саборног храма гост ће бити педијатар др Милијана Савић, а тема вечери ЖЕНА У ЦРКВИ – МАЈКА У ПОРОДИЦИ. Др Милијана Савић је активни учесник у верском добротворном старатељству Архиепископије београдско-карловачке, а благословом Његове Светости Патријарха Српског г.г. Иринеја води одсек за брак и породицу.

ПЕСНИК СВЕТИТЕЉУ - Матија Бећковић у шабачком позоришту

Одржана стогодишњица поводом стогодишњице рођења ПАТРИЈАРХА ПАВЛА. У оквиру стогодишњице рођења и петогодишњице упокојења Патријарха српског Павла, епархија шабачка је са благословом владике Лаврентија уприличила "скромну академију, а нити је већа тема, нити већи гост". О Патријарху Павлу је говорио један од најумнијих Срба, Матија Бећковић, доајен српског песништва и беседништва.