"Саборни храм Светих Апостола Петра и Павла Шабац"

четвртак, 3. март 2016.

Задушнице

Задушнице

Вера, љубав и нада – јаче од смрти

Исповедање наше вере - Символ вере, који се чита као јасно излагање православне вере завршава се речима „чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“ Наша вера у васкресење и живот вечни утемељена је на васкрсењу Христовом, као што то такође исповедамо у Символу вере „ И који је васкрсао у трећи дан, по Писму“ На Васкрсење Христово као темељ наше вере непрестано упућују апостоли : „Ако Христос није васкрсао, узалудна је вера наша“ или „ Ако дакле верујемо да Христос умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су имрли у Исусу довести с њим“ сведочи апостол Павле. На васкрсење и живот вечни као смисао сваког смисла указује наравно, а то је нама најбитније, и Христос и то својим васкрсењем али и речима „ ...ко моју реч слуша и верује ономе који ме је послао има живот вечни и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Јер иде час и већ је настао када ће мртви чути глас Сина Божијег и чувши га оживети“ Из овакве вере као чиниоца који све осмишљава треба да извире и наш однос према умрлима.

Животом и речником литургије и Цркве, смрт се још назива и уснуће, а умрли уснулима. Један део људског бића је уснуо – тело, док други остаје будан – способност која је везана за душу, што указује да уснули хришћанин не престаје да буде члан Цркве, па тако не престаје ни наша заједница са онима који су уснули.

Црква дакле као заједница не престаје после нечије смрти да брине о његовом спасењу, јер заједница није раскинута смрћу, већ као тело Христово – што Црква и јесте, она наставља дело спасења свих својих чланова и живих и уснулих кроз сталне молитве како за живе тако и за уснуле. Смрт дакле није препрека да се бринемо и старамо о спасењу једни других кроз сталне молитве јер смрт не раскида заједницу љубави ни уснулих са Богом ни чланова Цркве једних са другима као што то сведочи апостол Павле : „ Јер знам сигурно да ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни силе, ни садашње ни будуће, ни висина ни дубина, ни друга каква ствар не може нас раставити од љубави Божије која је у Христу Исусу, Господу нашем“

Односећи се одговорно и молитвено за према својим најближим уснулим заправо потврђујемо истинитост своје вере, и љубав према својим ближњим који су уснули. Молити ме за своје уснуле сроднике и пријатеље сталан је хришћански задатак који посебно треба да добије на значају у дане када које је Црква посебно назначила као дане молитвеног сећања на упокојене. Ти дани се у нашем народу зову Задушнице, и то су зимске задушнице – у суботу пред месне покладе, летње задушнице – у суботу пред празник Духова (св.Тројица), михољске задушнице – у суботу пред Михољдан и митровске задушнице у суботу пред Митровдан. У нашем народу навеће посете гробљима су управо на дан зимских задушница које нам долазе у сусрет.

Задушнице су дакле прилика да се сетимо својих уснулих сродника и пријатеља да својим молитвама за њих покажемо да смрт није раскинула нашу заједницу љубави, да нам је и даље стало до њих и да се надамо заједници у васкрсењу, заједници и радости која неће престати. Зато на овај дан сви који су у прилици нека посете гробове својих сродника и пријатеља на њима запале свеће и изврше помене тамо где свештеници излазе на гробља. Све ово обавити хришћански и људски скромно у складу и са даном и са временима у којима живимо, без претеривања у количинама хране и пића или било чега другог на гробљима. Уместо претеривања у количинама хране, пића и цвећа на гробљима за душе наших уснулих али и нас самих корисније је храну или новчана средства дати невољницима или на било који други начин помоћи оне којима је помоћ потребна. Они који због временских прилика или обавеза нису у могућности да посете гробове својих сродника нека свеће за покој њихових душа упале у својим храмовима где смо такође сви сабрани у име Христово.

Задушнице су дакле још једна провера нашег хришћанског живота, који није идеологија него пракса, сам живот, и то живот који је заснован на вери у васкрсење које је победа над смрћу, на љубави која не престаје ни према уснулима и у нади на живот вечни и заједницу свих нас и Бога, заједницу која се више никада неће раскинути.

Илија Митрић, протојереј,

среда, 24. фебруар 2016.

ПОСЕТА ПОЛАЗНИКА ШКОЛЕ НАЦИОНАЛНЕ ОДБРАНЕ

Полазници Школе националне одбране , Командно-штабног усавршавања, посетили су данас храм светих Апостола Петра и Павла у Шапцу.

Госте, међу којима је поред официра Војске Србије, било и официра Русије, Грчке, Босне и Херецеговине, Црне Горе и Алжира дочекали су протојереј Илија Митрић, старешина храма и свештеник Славен Вукомановић, и упознали их са историјом храма, светињама и најзначајним вредностима и шабачке цркве. Посебно интересовање гостију привукло је сведочење о страдању шапчана, шабачког храма и целог града у августу 1914. године од стране Аустро-угарске војске.

Посета је искоришћене и као прилика, да се библиотеци Војне академије, на поклон уручи комплет сабраних дела светог Владике Николаја.

четвртак, 28. јануар 2016.

ПРОСЛАВА САВИНДАНА У ШАПЦУ

Епархија шабачка са благословом Његовог Преосвештенства епископа шабачког г. Лаврентија штампала је 11.000 примерака књиге „Мисионарска писма“ – Светог владике Николаја која су подељена на Савиндан сваком средњошколцу на територији епархије, без обзира да ли похађа веронауку или не. Ово мало уздарје само је покушај и труд да се млади човек заинтересује за своју веру која је неизоставни део наше културе и бића нашег народа.

У шабачком позоришту 25.01.2016. године одржана је „СЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА“ у организацији Црквене општине Шабац и Градске управе града Шапца. Кратку беседу присутнима је уприличио Илија Митрић протојереј, старешина „Саборнoг храма Светих Апостола Петра и Павла“ у Шапцу, након чега је одржан пригодан драмски програм коју су са својим наставницима припремили ученици ОШ „Ната Јеличић“. На свечаној академији додељене су награде за успешне средњошколце који су писали литерарне радове на тему: „Са Светим Савом данас – његов пут и наше странпутице“, а по конкурсу који је расписала ЦРКВЕНА ОПШТИНА ШАБАЦ. Од стране градске управе награђени су Светосавском наградом најбољи ученици основних школа.

На празник Светога Саве Његово Преосвештенство епископ шабачки г, Лаврентије уз саслужење свештенства служио је Свету архијерејску литургију у „Саборном храму Светих апостола Петра и Павлa“ у Шапцу. Након свете литургије дружење са најмлађима је настављено уз пригодни програм рецитовања Светосавских песама и даривања најмлађих светосаваца.

Његово Преосвештенство епископ шабачки г. Лаврентије посетио је основну школу „Николај Велимировић“ где је пререзао славски колач, поздравио наставно особље и сваком раднику ове школе уручио по једну књигу „Мисионарских писама“ Светог владике Николаја, одржавајући традиционално везу са овом школом и помажући да се сви радници ове школе што више упознају са делом и ликом Светога Николаја Српског чије име са поносом носи ова школа. У наставку, преосвећени владика посетио је шабачку ГИМНАЗИЈУ где је пререзао славски колач, одржао пригодну беседу присутнима наглашавајући значај просвећивања данашњег младог човека, што је равно светосавском идеалу.

У свим основним и средњим школама града Шапца приређен је пригодан драмски програм посвећен Светоме Сави, а свештенство се трудило да сваку школу обиђе, пререже славски колач и одржи пригодну беседу.