МАТЕРИЦЕ – Жена у Цркви мајка у породици

„Нигде у Православљу није тако лепо уткана породица у празнични живот Цркве као у српској цркви у празновању "детињаца", "материца" и "отаца". Таквим обележавањем ми се сусрећемо најпре са нашом будућношћу, нашом децом, потом са нашом садашњошћу, нашим мајкама које представљају садашњост која рађа будућност; и са нашом прошлошћу, прошлошћу наших отаца.“ овим речима епископ шабачки господин Лаврентије отворио је још једно духовно вече у сали шабачке саборне цркве.

На почетку ове вечери црквени хор Св. Јован Богослов из Шапца отпевао је неколико песама о Пресветој Богородици, док су рецитаторски програм извела деца из основне школе „Јеврем Обреновић“ из Шапца заједно са својим вероучитељем ђаконом Јованом Јанчићем.

Гост вечери била је докторка Милијана Љиљана Абрамовић Савић, чувени Београдски педијатар у пензији, редован члан „Верског добротворног старатељства“ архиепископије београдско-карловачке и координатор тима за подршку браку и породици у ВДС-у. Своје предавање др Милијана започела је из угла жене хришћанке говорећи присутнима о женама у Библији почевши од прамајке Еве, па све до Богомајке Пресвете Богородице. Пресвета Богородица је показала светост материнства рођењем богочовека Христа, она је показала важну улогу жене у Црви али и важну улогу жене као мајке, будући да је она та која је родила и отхранила Сина Божијег.

Докторка Милијана Љиљана Абрамовић Савић указала је да је савремена породица у кризи. Различити Закони појединачно се брину о правима деце, и другим правима појединца, али рашчлањивањем породице законодавац није заштитио породицу, већ је пре нарушио њен склад. Она је указала на мањкавост одређених Закона који материјална средства дају на пример хранитељским породицама, а не дају сиромашним многодетним породицама, истичући да до проблема често долази због немаштине.

Из перспективе свог дугогодишњег стажа др Милијана је дала неколико савета свим присутним мајкама. Пре свега она је истакла значај свега онога што утиче на добро васпитање детета, почевши од пренаталног утицаја мајке на дете. „Мајци је потребно да зна шта једе, да не буде тужна и да избегава стресове“ истакла је докторка, дајући живе примере из живота људи како одрастају деца рођена у различитим условима. Докторка је такође навела да су прве две до три године живота веома значајне у васпитању деце истичући проблеме новије природе, као што је све чешћи случај да деца дуго не проговоре, а као разлог за то наводи одсутност посвећености родитеља деци, као и мањкавост разговарања са децом и све чешће остављање деце пред тв екранима.

На самом крају ове духовне вечери присутне госте поздравио је домаћин овог догађаја, старешина "Саборног храма Св. Апостола Петра и Павла" у Шапцу, протојереј Илија Митрић. Он је заблагодарио др Милијани што је издвојила своје време и дошла по невремену у Шабац, али исто тако и свим мајкама које су по невремену са својом децом дошле на ово духовно вече. Заједно са братством саборне цркве у Шапцу потрудио се да поводом празновања материца уручи скромне поклоне свим оним мајкама које су крстиле треће или неко следеће дете у 2014. години, истичући жељу на крају да се и следеће године у још већем броју окупимо на истом месту и поделимо празничну радост.

                                                                                         ђакон Саво Лазић

ИГУМАН СТЕФАН - Породица домаћа Црква

На детињце, 22.12.2014. године, у сали црквеног дома Саборне Цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу предавање на тему „Брак и породица“ одржао је велики духовник наше Цркве, игуман манастира Велика Ремета, архимандрит Стефан.

            У име домаћина присутне је поздравио и уводно слово одржао протођакон Љубомир Ранковић. „У савременом свету брак и породица су угрожени, а вредности породице су нарушене. Све више срећу се људи који се нити жене нити удају, а вероватно са неким разложним савременим проблемима. Вечерас на овај велики дан, детињце, окупили смо се у овој нашој реновираној сали да чујемо духовне поуке на тему „Брак и породица“ од нашег оца Стефана. Дуго сам размишљао да ли је добро да један монах говори на тему брака и породице, али свакако је добро утолико уколико знамо да се код оца Стефана свакодневно у манастиру Велика Ремета окупља велики број брачних парова, и то све више младих, који траже духовни савет од њега. То је показатељ колико он кроз приче, исповести и разна питања оних који га све више посећују, може да упозна као један монах тајну брака и породице више него неко ко је то искуствено доживео....“

            Архимандрит Стефан великореметски поздравио је присутне госте и заблагодарио преосвећеном епископу Лаврентију како на позиву тако и на указаном гостопримству. Он је најпре указао на савремену кризу брака и породице, а онда у маниру великих духовника брак представио кроз библијску историју и кроз светоотачке духовне савете и искуство Цркве. „Света тајна брака позната је људиа још у рају, када је Господ благословио Адама и Еву речима: „Рађајте се и множите и напуните земљу.“ Али исто тако познати су и проблеми заједнице мужа и жене, Евино кршење заповести Божије али и Адамово одрицање од Еве у његовим речима Богу: „Жена коју си ми Ти створио, она ме наговори“... Проблеми у породици познати су такође од првих људи Адама и Еви и њихових синова Каина и Авеља, проблем зависти Каина према Авељу и братоубиство које је проистекло из те зависти. Ништа се није променило од Адама и Еве до данас, увек су постојали и постојаће проблеми у браку и проблеми у породици, али је јако важно како решити те проблеме.....Када желимо да осмислимо хришћански брак и породицу увек треба да се сетимо речи Светог апостола Павла када говори о породици, „ја вам говорим о Христу и цркви“. Отац у породици треба да буде Христос (Бог), док је мајка Црква као и Богородица, а деца заједно са родитељима треба да представљају Цркву....“

            По завршетку ове предивне духовне вечери присутнима се обратио и старешина саборне цркве у Шапцу протојереј Илија Митрић. Он се захвалио оцу Стефану на доласку али му је и поставио једно питање после чега су уследила и друга питања из публике. „Оче Стефане, да ли се може рећи и у којој мери да су се остварили људи који нису ступили у брак, обзиром да се пуноћа људског бића налази у заједници било брачној или монашкој.“ На ово питање игуман Стефан одговорио је да се свако људско биће остварује на свој начин и иза себе не оставља биолошку децу већ и ону духовну. „Бог зна зашто се многи нису оженили, на пример Никола Тесла, па опет цео свој живот посветио је читавој људској раси тако што је марљиво радио на својим открићима која су на корист свих нас. Дакле, људи некада не рађају биолошку децу нити се жене нити удају, а опет се остваре као биће и посвете свој живот свима, често иза себе остављајући небројену духовну децу. Колико ли духовне деце данас има Тесла...“

            Присутнима се захвалио домаћин овог духовног догађаја свештеник Илија Митрић и позвао да у новој лепој сали сви узму своје учешће на своме месту, да долазе на овако лепе духовне вечери и слушају наше драге госте. Већ за следећу недељу најављено је ново предавање посвећено мајкама, 28.12.2014. на материце у црквеној сали саборног храма гост ће бити педијатар др Милијана Савић, а тема вечери ЖЕНА У ЦРКВИ – МАЈКА У ПОРОДИЦИ. Др Милијана Савић је активни учесник у верском добротворном старатељству Архиепископије београдско-карловачке, а благословом Његове Светости Патријарха Српског г.г. Иринеја води одсек за брак и породицу.

ПЕСНИК СВЕТИТЕЉУ - Матија Бећковић у шабачком позоришту

Одржана стогодишњица поводом стогодишњице рођења ПАТРИЈАРХА ПАВЛА. У оквиру стогодишњице рођења и петогодишњице упокојења Патријарха српског Павла, епархија шабачка је са благословом владике Лаврентија уприличила "скромну академију, а нити је већа тема, нити већи гост". О Патријарху Павлу је говорио један од најумнијих Срба, Матија Бећковић, доајен српског песништва и беседништва.

Промоција књиге СПОМЕНИЦА ВЛАДИЧАНСТВА СРЕМСКОГ

СПОМЕНИЦА ВЛАДИЧАНСТВА СРЕМСКОГ

        У Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Шапцу 24.11.2014. одржана је промоција несвакидашњег дела "СПОМЕНИЦА ВЛАДИЧАНСТВА СРЕМСКОГ". Присутне госте поздравио је старешина шабачке саборне Цркве протојереј Илија Митрић у чијој организацији је реализовано ово духовно вече. "Ваша Преосвештенства, браћо и сестре, част нам је угостити Његово Преосвештенство епископа сремског Господина Василија са овако једним капиталним делом. Споменица владичанства сремског представља једно вредно и изузетно дело, а златна монета Ваше споменице јесте живи народ Божији који је себе уградио у сваки представљени манастир, цркву, капелу или неко друго здање..." 

      Говорећи о књизи, протођакон Љуба Ранковић прочитао је чланак из књиге Доктор Арно Вука Драшковића, напомињући како је надалеко чувени доктор Арон писао и приповедао за живота како Бога није упознао у велелепним храмовима Европе, па ни раскошним храмовима Србије, већ га је сусрео у једној малој чобанској капели у Старој Пазови која својом скромношћу сведочи Јеванђеље Христово које се родило у исто тако скромној пећини Витлејема. Протођакон Љуба Ранковић нагласио је да је значај овог дела огроман јер сведочи о постојање Православне Цркве на овим просторима вековима, али сведочи и о постојању српског народа на територији о којој се често дискутује да ли треба да остане у окриљу Србије.

      Архијерејски намесник сремскокарловачки протојереј Борис Милинковић, докторант на Православном богословском факултету Универзитета у Београду на катедри за историју цркве представио је значај ове књиге из једне научне перспективе. Он је указао присутнима да књига пред којом се налазе не представља просто један обични шематизам, већ пре свега једно вредно, капитално дело које ће свакако бити од великог значаја за будућа поколења која се буду бавила како историјом цркве тако и историјом српског народа на територији епархије сремске. 

      Присутнима се обратио и Преосвећени владика Василије живом речју описујући како је настала ова капитална књига. Он је присутне госте подсетио да се у трону епископа сремских налази пуне три деценије, као и да је епархију сремску затекао у једном тешком стању будући да су многи манастири и цркве били срушени или запуштени. Годинама заједно са својим верним народом преосвећени владика је уређивао ову веома велику епархију по бројности манастира и Цркава. После три деценије посвећености својој Цркви засијала је епархија сремска која је свој сјај презентовала у књизи "СПОМЕНИЦА ВЛАДИЧАНСТВА СРЕМСКОГ". То су године труда и рада архипастира, али и његовог свештенства и верног народа.

      На самоме крају ове духовне вечери, неколико речи о књизи рекао је и ђакон Бора Алексић, иначе главни графички уредник књиге који је и заслужан за добијање највећег признања које може да добије једна књига диплому ЗЛАТНИ ПЕЧАТ. Уз топли поздрав присутним архијерејима, свештеницима и верном народу изнео је неколико детаља о настанку књиге. Скромним речима ђакон Бора није говорио о тежини графичког уређења, већ пре о заједничком труду и раду са преосвећеним владиком Василијем да би књига на крају добила форму коју је добила.

                                                                                                                  ђакон Саво Лазић

АГАПЕ антологија - промоција књиге Александра Гајшека

            „Ретко када осетим потребу да напишем и прочитам текст у оваквим приликама. То се некако код нас доживљава слабошћу и духовном и интелектуалном импотентношћу. Али ако је пред овом књигом застао и написао своју реч коју је говорио на Коларцу, најдаровитији и најелоквентнији Србин и песник Матија Бећковић, одлучио сам без устезања и зазора, да напишем овај текст који говорим Овом пригодом.“ ....овим речима пожелео је добродошлицу и започео несвакидашњи догађај, промоцију књиге АГАПЕ – антологија, протођакон Љубомир Ранковић у сали црквеног дома Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Шапцу.

Гост овог скупа, аутор књиге Александар Гајшек, његов десетогодишњи мисионарски и просветитељски труд допринели су да се после промоције у Коларцу, на првој промоцији у Шапцу напуни скромна сала црквеног дома што је реткост када у њој гостују и многа позната имена наше Цркве. То само показује снагу ове прелепе емисије, сада преточене у књигу, која је годинама са тв канала просвећивала наш народ.

Аутор књиге захвалио се присутнима, преосвећеном епископу шабачком Господину Лаврентију, а нарочито оцу Љуби на помоћи око техничког уређивања књиге. Своју причу присутнима изнео је на један несвакидашњи начин, потпуно искрено препричавајући сваки догађај и напор да се започне са једном емисијом као што су АГАПЕ. На почетку емисија је снимана једном годишње, пред Божић, а гост емисије био је наш чувени академик Владета Јеротић.  По Божијем промислу један коментар старешине Саборне Цркве у Београду иницирао је да Александар Гајшек са напором крене у остваривање тога да ово постане недељна емисија. Заједно са Јеротићем бирао је госте, теме и постављао концепте емисије, које су се низале и низале и доживеле своју десетгодишњицу.

Александар Гајшек је истакао значај светоотачких исустава кроз историју Цркве која дају одговоре на сва она тешка питања које постављаја савремени човек себи. Управо та искуства су темељи и емисије АГАПЕ, за која се борио да их прикаже и понуди савремном свету као потпуно релевантне и савремене одговоре на сва вечна питања.

По завршетку представљања књиге које је било више исповест једне епизоде живота о настајању емисије АГАПЕ и настанку књиге АГАПЕ антологија, аутору књиге су се обратили присутни гости питањима.

„Брате Александре, кога би сте поред блаженопочившег патријарха Павла и академика Владете Јеротића; од свих гостију Ваше емисије издвојили и истакли и ако можете препричајте нам неки детаљ у вези са тим гостом“

„Ја морам да истакнем да је можда најемотивнији интервју који сам имао са госпођом Јеленом Генчић. То је жена која је учила Новака Ђоковића....да на жалост покојна и на жалост покојни свештеник отац Жарко Аничић ме је звао и кроз сузе ми је рекао; поручи госпођи Генчић, да оно што је патријарх Павле био за нашу духовност, то је Јелена Генчић за наш спорт. Ја сам то њој пренео, али просто, тако се нешто десило да сам ја њу месецима припремао уствари о чему ћемо ми причати, јер њој није било најјасније зашто ја њу зовем у АГАПЕ. И требало је да снимимо то али смо одлагали неколико пута, што због њених обавеза што због продукцијских услова и погодили смо да смо снимили и емитовали ту емисију када је Новак Ђоковић освојио другу Гренд слем титулу у Аустралији.....и пазите то што је она пренела то је равно једној фантазији и једној бајци.....она је држала часове тениса на Копаонику и она је приметила да је један дечак закачен за ограду....Ја сам приметила да је он читав тренинг закачен за ту жицу... Ја сам му по завршетку тренинга причла и рекла; Здраво душо, он је рекао здраво. Како се ти зовеш? Новак. Презиваш? Ђоковић. Колико имаш година? Пет ипо. А шта радиш ту новаче? Ево гледам шта ви радите. А знаш ли ти шта ми овде радимо? Како да не, играте тенис. А јел би дошао ти са нама мало да одиграш тенис? Пазите сада одговор: Па ја све време чекам да ме ви позовете.... Александар је испричао да је Јелена Генчић  препознала Новаков таленат са пет и по година и замолила све тренере да јој помогну, али сви су је гледали са подсмехом када је говорила да ће Новак, дете од пет и по година бити првак света. Сама је радила интезивне тренинге са њиме до дванаест година, али и учила га свему ономе што му је било сутра потребно, да држи говоре, да уме да поздрави енглеску краљицу.... „Она је сво време учила Ђковића томе да постане човек, због тога сам тему и назвао ШАМПИОН ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ПОСТАНЕ ЧОВЕК!“

                                                                          ђакон Саво Лазић

                                                                                 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ АГАПЕ АНТОЛОГИЈА

КОНЦЕРТ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ

Молебан за благословен и успешан почетак школске 2014/15. године

У недељу, 7. септембра 2014. године у 10 часова, у храму Светих апостола Петра и Павла биће служен молебан за благословен и успешан почетак школске 2014/15. године. Позивамо верни народ нашег града да се у што већем броју сабере и узнесе молитве за најмлађе хришћане.

Изложба слика у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Шапцу

            У склопу обележавања стогодишњице од страдања Шапца и Шабачке Цркве у Првом светском рату, у броду Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу, приређена је изложба слика ликовне колоније „Накучани 2014.“  Млади уметници из целог света приказали су своје виђење Првог светског рата. Иако је од великог рата прошао читав један век, стваралачкој души уметника није тешко да бојама одслика и прикаже сурови релизам  рата.

            Изложбу је отворио старешина саборног храма у Шапцу, Илија Митрић протојереј, обративши се присутнима речима: „Уметност је део културе, а култура потиче од речи „култ“. Хришћани су својим постојањем у овом свету учествовали и градили његову културу. Нека ова изложба буде спој уметности и културе под окриљем наше Свете Цркве. Помало необично, под сводовима овог нашег храма, организовали смо излагање ових правих уметничких дела, где су сликари из различитих делова света приказали и реалистично и надрилеаистично виђење мука преживљених у Првом светском рату.“

            Присутнима се обратио и уметник из Шапца, Милоје С. Лукић: „У данашње време које је време динамичног развоја науке и технике, радозналости, смелости, истраживања, догађају се неочекивани резултати које можемо видети и уочити на сликама израђеним и рођеним у колонији накучанској. Поетично и изненађујуће делују цртежи деце основаца који сочно и спонтано,онако како то само деца умеју,дочаравају свој свет у амбијенту који их окружује.Ту је њихова црква, коју интимно грле и држе у свом наручју природа и околина што постаје прави празник за очи. Ликовна лепеза осталих слика креће се од линеарних цртежа преко експресија до апстракције и у њима се осећа онај интимни, унутрашњи живот пун индивидуалних карактеристика, што указује на самосталност и доминантност сваког аутора понаособ. Присутан је колаж врло високог нивоа,који држи до склада и чврстине композиције, мада она на први поглед изгледа разбацано и хаотично.

Пејзажи су експресивни, али везују поглед за сликани предео и остварују ненаметљиву јасноћу и прегледност.Истовремено они презентују унутрашњу динамику ствараоца која чини се упире пут ка његовом величанству Посматрачу, као центру свега у уметности.

Са ове временске дистанце тешко је утврдити и устврдити естетски ниво и усмереност слика које су пред нама, али је сигурно да су њима присутни,смелост,прегледност и јасноћа, као оквири стила и духа времена, које ће надамо се дати снаге овим ауторима, да своја дела подигну на степен трајања.   “

                

ђакон Саво Лазић